Đorđe (16) neće tuđu milostinju: Hoće traktor da obrađuje zemlju i tako pomogne nepokretnom ocu (FOTO)

673

Iako su brkovi tek počeli da izbijaju na dečijem licu Đorđa Markovića (16) iz sela Čepure kod Paraćina, njegove vredne ruke pune su žuljeva, a crne oči kao da poznaju svu patnju ovog sveta. Učenika prvog razreda Mašinsko-elektrotehničke škole život nije mazio, od kada mu je otac Aleksandar (60) pre tri godine ostao nepokretan usled bolesti, a majka Željka pre godinu dana iznenada umrla u snu od posledica srčanog udara.

Na sebe je pored školskih obaveza, preuzeo sve kućne poslove, radove na njivi i oko stoke, a jedina pomoć koju dobija je od sestre Aleksandre (15). I sve to uspeva bez pogovora i proklinjanja zle sudbine, sa 20.000 dinara mesečno koje otac dobija na ime penzije i naknade za tuđu negu i pomoć.

– Novac dođe i prođe, zato ne očekujem tuđu milostinju. Meni treba traktor i cirkular za drva, mehanizacija da mogu da obrađujem svoju zemlju, da je pripremim za oranje, da stavim đubrivo, da kupim i posadim seme kukuruza i pšenice, a na posletku da se odrade vršidba i berba – nabraja ovaj tinejdžer, koji skromno dodaje da ima vremena za sve i da se nikom od školskih drugova ili profesora nije požalio.

Đorđe navodi da je navikao na obaveze i da nema ko drugi da ih obavi, ako to ne učine on i njegova sestra.

– Ustajem u šest svakog jutra da namirim svinje, zečeve i živinu (guske, patke, kokoške). Sestra i ja damo tati da doručkuje, odemo u školu, a kada se vratimo opet raspodelimo ko će da skuva i da nahrarani oca i životinje. Posle toga mi ostane malo vremena za domaći i na kraju da okupamo i sredimo tatu za spavanje – nabraja vredni momak svakodnevne zadatke.

Skromno naglašava da mu osim garderobe, specijalnog kreveta, pelena i terapije za oca, kome bi voleo da omogući i odlazak u banju, ništa drugo ne treba.

Ipak, iz Udruženja “Paraćin mali grad-veliko srce” opominju da bi bio dobro da se dokupuje bela tehnika, da se okreči, namesti krov… a za sada je kuća dobila nove prozore.

Direktorka škole Slađana Bogdanović kaže da će nastavno osoblje i đaci takođe pokušati da daju doprinos svom učeniku i drugu.

– Niko od nas nije znao u kakvoj teškoj situaciji se nalazi Đole. On je divno dete, vaspitano, povučeno, tiho, samo pohvale stižu na njegov račun. Mi ćemo zato organizovati humanitarni turnir u fudbalu, kutiju za materijalnu pomoć, prikupićemo garderodbu i sl. – kaže direktorka Bogdanović.

Svi koji su u mogućnosti mogu da pomognu Đorđu Markoviću uplatama na sledeće žiro račune otvorene u Komercijalnoj banci:

Udruženje “Paraćin mali grad-veliko srce”
Dinarski račun/ 205-0000000265615-98
Devizni račun/ 0070800050950
iban RS 35205007080005095047

Takođe, možete direktno posetiti Đoleta u selu Čepure, svi će znati da vam pokažu njegovu kući i kažu lepu reč o njemu.

(Whatsup.rs)

Komentari
Prikazujem...